|
|||||||
An initiative of :Stichting Food-Info
|
Food-Info.net> Sastav hrane > Alergije na hranu Laktozna netolerancijaDugo vremena kravlje mleko je bilo poznato kao izvor neprijatnih simptoma, kao što su gastrična uznemirenost i koprivnjača (pojava grupnih bubuljica na više mesta po telu). Ta reakcija nastaje zbog laktozne netolerancije ili alergije na protein iz mleka. Kod beba, obe reakcije na hranu, mogu postojati u isto vreme. Mleko je bebin prvi izvor stranog proteina i veoma je važan izvor hranljivih materija za bebu, tako da se ne može lako ukloniti iz ishrane odojčeta. Laktozna netolerancija je nesposobnost varenja velike količine laktoze, najdominantnijeg šećera iz mleka. Ta nesposobnost je rezultat nedostatka enzima laktaze, koga normalno proizvode ćelije tankog creva. Laktaza razlaže mlečni šećer u jednostavnije forme koje bi nakon toga mogle biti apsorbovane u krvotok. Kad nema dovoljno laktaze za varenje određene količine konzumirane laktoze, rezultat, iako nije opasan, može biti veoma neprijatan. Simptome nemaju sve osobe kojima nedostaje laktaza, ali oni koje pokazuju simptome smatraju se laktozno netolerantnim. Česti simptomi su muka, grčevi, oticanje, gasovi i dijareja, koji počinju 30 minuta do 2 sata nakon konzumiranja hrane i pića koji sadrže laktozu. Sigurni znaci bolesti variraju u zavisnosti od količine laktoze koju osoba može da podnese.
Način laktaznog dejstva (www.indiana.edu/.~ensiweb/lessons/tp.milk3.html ) Neki slučajevi laktozne netolerancije su dobro poznati. Na primer, izvesna digestivna oboljenja i povrede tankog creva mogu da umanje određenu količinu proizvedenih enzima. U retkim slučajevima, deca se rađaju bez sposobnosti da stvaraju laktazu. Za većinu ljudi, laktazni nedostatak je stanje koje se razvija prirodno tokom vremena. Posle otprilike druge godine života, telo počinje da proizvodi manje laktaze. Međutim, mnogi ljudi nemaju simptome dok ne postanu znatno stariji. Iako većina ljudi iz severne Evrope stvaraju dovoljnu količinu laktaze tokom njihovog života, laktazni nedostatak je čest među ljudima Srednjeg Istoka, Indije i delova Afrike i njihovih potomaka u drugim delovima sveta. Oko 70% odraslih osoba imaju neki stepen laktozne netolerancije. U mnogim evropskim zemljama, nedostatak laktaze je prisutan otprilike kod 5% belaca, a kod drugih etničkih grupa je zastupljen u mnogo većem procentu. Količina mleka i mlečnih proizvoda koja dovodi do laktozne netolerancije veoma varira od osobe do osobe. Mnogi pojedinci koji imaju snižen nivo crevne laktazne aktivnosti mogu da popiju čašu mleka i da nemaju nikakve smetnje. Tvrdi sir, koji ima ima mali sadr žaj laktoze, i prerađeni mlečni proizvodi kao što je jogurt su uglavnom dobro podnošljivi. To objašnjava zašto se mlečne kulture kao što je jogurt široko konzumiraju u delovima sveta gde je nedostatak laktaze čest. Dijagnoza Najčešći testovi koji se koriste za utvrđivanje apsorpcije laktoze u digestivnom sistemu su: test laktozne tolerancije, test merenja hidrogena u izdahu i test merenja kiselosti stolice. Ti testovi se izvode na pacijentima u bolnicama, klinikama ili u ambulantama. Test laktozne tolerancije počinje uzdržavanjem od hrane (ne konzumiranjem hrane) pre testa i nakon toga pijenje tečnosti koja sadrži laktozu. U toku 2 sata, koliko traje period merenja, se uzima nekoliko uzoraka krvi u kojoj se meri nivo glukoze (šećera u krvi), koji je pokazatelj koliko je organizam u stanju da svari laktozu. Normalno je da kad laktoza stigne u organe za varenje, da je laktaza razlože na glukozu i galaktozu. U jetri galaktoza prelazi u glukozu, koja potom prelazi u krvotok i time podiže nivo šećera u krvi kod pojedinca. Ako se laktoza ne razloži potpuno i nivo glukoze u krvi se ne poveća, dijagnoza laktozne netolerancije se time potvrđuje. Testom merenja hidrogena u dahu se meri količina hidrogena u ljudskom izdahu. U normalnoj situaciji se registruje veoma mala koli č ina hidrogena. Međutim, nesvarenu laktozu u debelom crevu fermentuju bakterije i time se produkuju razni gasovi, uključujući i hidrogen. Hidrogen se apsorbuje iz creva i nošen krvotokom do pluća biva izdahnut. U toku testa, pacijent pije veliku količinu tečnosti koja sadrži laktozu, i u pravilnim intervalima se analizira izdisaj. Povećan nivo hidrogena u izdahu je pokazatelj nepravilnog varenja laktoze. Pojedina hrana, lekovi ili cigarete mogu da ugroze preciznost testa, pa bi ih trebalo izbegavati, pre nego što se počne sa testiranjem. Ovaj test je prihvatljiv i za decu i za odrasle. Sadržaj laktoze u mleka Sva mleka životinjskog porekla sadrže laktozu. Mleko od soje, koji je zapravo sok, ne sadrži laktozu. Međutim, sadrži druge šećere koji ponekad mogu biti uzrok simptoma sličnih laktoznoj netoleranciji. Prosečni sadržaj laktoze u mleku različitog životinjskog porekla (izraženo u gramima na 100ml, poređano od najvećeg do najmanjeg sadržaja)
Za razliku od pojedinaca koji pate od alergije na kravlje mleko, laktozno netolerantni ljudi bi trebalo da izbegavaju sva mleka životinjskog porekla. Jer korišćenje i kozijeg mleka ne smanjuje simptome ove bolesti. Skrivena laktoza Iako čisto mleko i mlečni proizvodi su prirodni izvori laktoze, ona se često dodaje u gotove proizvode. Ljudi koji imaju nizak nivo tolerancije na laktozu bi trebalo da znaju da razni proizvodi hrane mogu da sadrže makar i malu količinu laktoze, kao što su:
Neki produkti označeni kao ne - mlečni proizvodi, kao što je mleko u prahu za kafu i prelivi za kolače sadrže primese koje su izolovane iz mleka i stoga sadrže laktozu. Edukovani kupci su naučeni da pažljivo čitaju oznake, obraćajući pažnju ne samo na sadržaj mleka i laktoze, već isto tako na reči kao što su: surutka, zgušnjivači, mlešni poluproizvodi, sušene mlečne učvršćivači i nemasna mleko u prahu. Ako je bilo koja od ovih reči naznačena na proizvodnoj etiketi, proizvod sadrži laktozu. Pored toga, laktoza se koristi kao baza za više od 20% propisanih lekova i oko 6% izbrojanih medicinskih preparata. Mnogi tipovi kontraceptivnih pilula, primera radi, sadrže laktozu, kao i neke tablete protiv stomačne kiseline i gasova. Ipak, ti produkti utiču na ljude sa izraženom laktoznom netolerancijom. Na osnovu http://digestive.niddk.nih.gov/ddiseases/pubs/lactoseintolerance/index.htm i D. Miller Ben Shaul, Konzumiranje mleka divljih životinja. Iz knjige: Analiza mleka životinjskog porekla i postojeće tehnike. Internationalna zoologija - godišnja knjiga, 1959.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Food-Info.net is an initiative of Stichting Food-Info, The Netherlands |